Jedna moja klijentkinja je bila tatina MILJENICA, koja je sve mogla sama.
Danas, kada ima vezu koja pretenduje na brak, i partnera kome “nije normalno” da ona kući kuću, da kreči, obavlja popravke, koje inače rade majstori ili muškarci, da odbija da joj otvara vrata ili nosi sve kese iz Lidl-a…ona se bori između 2 vida ljubavi.
Prvi je bio podvala.
Tatina miljenica je bila voljena samo onda kada sve može sama.
Pa da li je onda bila zaista miljenica ili je tata bio ponosan što je njegova kćerka kao on-radoholičar koji nikada nije tu za nju i ukućane. Naučila je sve sama, jer nikoga nije bilo tu da to uradi. Ili joj je uvaljeno, prosto rečeno, nešto što je deo tuđe odgovornosti. A uskraćena prave ljubavi i bliskosti.
Drugi vid ljubavi je to da može da bude zaista miljenica-da uživa, da je taj neko često sa njom i da bude ženstvena. Da prosto postoji i da je voljena. Da se dogovaraju oko raspodele obaveza.
Međutim, ona se u tome ne snalazi, jako joj je teško da traži i da PRIHVATI pomoć, jer je bila voljena samo kada je sve radila sama…ah!
I pogodite kako je protekao veći deo njenog života-bila je sama, u neobaveznim vezama, nikada nije zaista napustila dom, odlazila je ali se i vraćala, njihove dugove plaćala, u kuću stalno ulagala.
Kako se osećaš kada treba da tražiš pomoć od drugih?
Da li ti je to lako, ili izbegavaš jer ne želiš nikome da duguješ ništa?
Imaš li osećaj da drugi neće biti tu za tebe onako kako si ti za njih?
Ili te pomisao na ranjivost plaši?
Ako prepoznaješ sebe u ovim pitanjima, nastavi da čitaš. U ovom tekstu govorim o hiper-samostalnosti: šta ona predstavlja, zašto je važna, šta je uzrokuje, kako je prepoznati i kako možeš da pređeš na zdravu ravnotežu između samostalnosti i povezanosti s drugima.
Šta je hiper-samostalnost?
Hiper-samostalnost je često preteran oblik oslanjanja na sebe, koji može stvoriti nezadovoljavajuće odnose i dovesti do osećaja izolacije.
Može značiti da previše daješ drugima, bez očekivanja da ti oni uzvrate.
Često se hiper-samostalnost razvija kao reakcija na traumu iz detinjstva, kada nisi mogala da veruješ ljudima oko sebe.
Vraćanje unazad, ka detinjstvu, može pomoći da shvatiš gde si naučila ovakvo ponašanje. Kako su odrasli u tvom životu možda doprineli tvojoj hiper-samostalnosti.
Šta uzrokuje hiper-samostalnost?
Ako su tvoji roditelji bili ponekad pouzdani, a ponekad ne, možda si naučiola da se sama snalaziš jer nisi mogla da se oslanjaš na njih. To se često dešava u porodicama gde postoje zavisnosti, bolesti ili zlostavljanje.
Ako si doživela zanemarivanje tokom detinjstva, možda si razvila osećaj da sve moraš da obezbediš sama, kako bi nadoknadila ono što ti je nedostajalo.
Još jedan uzrok može biti kažnjavanje kada si tražila pomoć, ili ako si imala roditelje koji su i sami bili hiper-samostalni i toje bilo njihovo ponašanje na koje su ponosni i nagrađivali te.
Čest uzrok hiper-samostalnosti je i igranje uloge roditelja-svome roditelju, gde deca preuzimaju emocionalne ili praktične odgovornosti koje nisu primerene njihovom uzrastu.
Razlika između zdrave samostalnosti i hiper-samostalnosti
Zdrava samostalnost izgleda ovako: “Mogu ovo da uradim, ali ću tražiti pomoć kada mi zatreba.”
Hiper-samostalnost, s druge strane, zvuči ovako: “Mogu ovo da uradim, i ne osećam se prijatno da tražim pomoć. Lakše mi je da sve obavim sama, jer tako izbegavam razočaranja ili osećaj da sam teret ali i ne mogu da podnesem da mi neko kaže NE.”
Znakovi da si možda hiper-samostalna
- Preterano postizanje ciljeva
- Preuzimanje previše obaveza
- Odbijanje da tražiš pomoć
- Zatvaranje u odnosima i izbegavanje ranjivosti
- Nepoverenje prema drugima
- Hronični stres ili pregorevanje
- Neprijatnost zbog tuđe zavisnosti od tebe ili strah od delovanja “slabo”
- Odbijanje bliskosti i držanje ljudi na distanci
- Stalno govoriš: “Sve je u redu, mogu ja to sama.”
- Veruješ da je bolje da si sama, jer to garantuje da nećeš biti povređena.
Ako prepoznaješ ove obrasce, znaj da je moguće da ih promeniš i stvoriš zdravije odnose. Ključ je u tome da polako vežbaš traženje podrške, postavljanje granica i otvaranje prema ljudima kojima možeš da veruješ.
Važno je da znaš da ne moraš sve sama. Povezivanje s drugima može značajno poboljšati kvalitet tvog života.
Savladaj prvu prepreku i zakaži konsultaciju ovde
P.s. Tajna psihologije uspeha je da što više pomoći tražim-to sam moćnija a i bliska 🙂
Vidimo se,
Zorica